Тахте Солејман (Takht-e Soleymān)
Тахте Солејман је археолошки локалитет из сасанидског периода у покрајини Западни Азарбејџан. Налази се на пола пута између градова Урумије и Хамадана, код данашњег места Такаба, и око 400 км западно од Техерана.
Утврђено налазиште, које се налази на брду створеном изливањем језера богатог калцијумом. Локалитет садржи остатке главног зоростријанског светилишта делимично обновљеног у илханидском периоду (13. век) и зороастријански храм ватре из сасанидског периода (6. и 7. век). У њему је била смештена једна од три велике ватре или краљевска ватра, пред којом су се сасанидски владари молили како би се успели на престо. Ватра у Тахте Солејману називала се адур вишнасп и била је посвећена артештарима, односно класи ратника у сасанидској држави. Овај базен се спомиње у јерменском документу из 4. века који се односи на Исуса и Заратустру, као и код различитих историчара из исламског периода. Утемељење храма ватре поред базена приписује се тој легенди. Тахте Солејман се појављује и на Појтингеровој мапи из 4. века.
Налазиште је добило библијско име након арапског освајања Ирана у 7. веку. Народна легенда каже да је краљ Соломон бацао чудовишта у вулканску јаму дубине 100 метара, па је кратер у народу постао познат под називом Зендан-е Сулејман (Соломонова тамница).
Археолошким ископавањима откривени су трагови окупације из 5. века пре нове ере из ахеменидског периода, као и каснија парћанска насеља у цитадели. Ту су, такође, откривене и кованице које су припадале сасанидским краљевима и византијском цару Теодосију II (АД 408-450).
Локалитет Тахте Солејман уписан је на Унеско листу светске баштине 2003. године.
Утврђено налазиште, које се налази на брду створеном изливањем језера богатог калцијумом. Локалитет садржи остатке главног зоростријанског светилишта делимично обновљеног у илханидском периоду (13. век) и зороастријански храм ватре из сасанидског периода (6. и 7. век). У њему је била смештена једна од три велике ватре или краљевска ватра, пред којом су се сасанидски владари молили како би се успели на престо. Ватра у Тахте Солејману називала се адур вишнасп и била је посвећена артештарима, односно класи ратника у сасанидској држави. Овај базен се спомиње у јерменском документу из 4. века који се односи на Исуса и Заратустру, као и код различитих историчара из исламског периода. Утемељење храма ватре поред базена приписује се тој легенди. Тахте Солејман се појављује и на Појтингеровој мапи из 4. века.
Налазиште је добило библијско име након арапског освајања Ирана у 7. веку. Народна легенда каже да је краљ Соломон бацао чудовишта у вулканску јаму дубине 100 метара, па је кратер у народу постао познат под називом Зендан-е Сулејман (Соломонова тамница).
Археолошким ископавањима откривени су трагови окупације из 5. века пре нове ере из ахеменидског периода, као и каснија парћанска насеља у цитадели. Ту су, такође, откривене и кованице које су припадале сасанидским краљевима и византијском цару Теодосију II (АД 408-450).
Локалитет Тахте Солејман уписан је на Унеско листу светске баштине 2003. године.
Географска карта - Тахте Солејман (Takht-e Soleymān)
Географска карта
Земља (геополитика) - Иран
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
IRR | Ирански ријал (Iranian rial) | ï·¼ | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
KU | Курдски језици (Kurdish language) |
FA | Персијски језик (Persian language) |